Borselinija

Driving through a Swiss city one day, Alfred Hitchcock suddenly pointed out of the car window and said: “That is the most frightening sight I have ever seen.” His companion was surprised to see nothing more alarming than a priest in conversation with a little boy, his hand on the child’s shoulder… “Run, little boy!”, cried Hitchcock, leaning out of the car. “Run for your life!”

Šnalica leži u krevetu. Ćaskamo pred spavanje. Noge je podigla skoro do glave i kaže:

„Posvađale se moje nogice danas u parku.”

„Što? Šta je bilo?”

„Pa, koja će pre da se popne na ljuljašku. Svađ, svađ, svađ… Tako su se svađale.”

„I?”

„Ništa, odsvađala sam ih posle.”

Personalizovano učenje i podučavanje - stvaranje uslova u kojima će dečija nadarenost procvetati.

Govor iz 2006. godine: Na pragu novog vremena

Just for confusion

That actually saved my day

At half past seven

Unfit, but not sad at all

So, I slept

And didn’t break the deal

Either way,

We wouldn’t talk for real

There’s the plan

Another round of treble-bass

Too soft for you, but who cares

So, watch out

As it comes closer

Stop!

Can I please hear your voice tonight?!

————————————————————–

But then, whoops oh lordy, well I’d do it all again

author: kept secret (for the time being)

Veronauka i građansko vaspitanje uvedeni su u osnovne i srednje škole u Srbiji 2001. godine, ali ni devet godina kasnije ne postoje podaci koliko učenika pohađa ove časove. U velikom broju škola ovi časovi se praktično i ne održavaju, a učenici, pogotovo u nižim razredima, vreme predviđeno za nastavu provode uz video igrice ili na sportskim terenima. Ujedno, udžbenici za ove predmete ne postoje, već samo priručnici za nastavnike za pojedine razrede osnovnih škola.
Pomoćnik ministra mr Želimir Popov iz Sektor za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje, kaže:
- To je zapuštena oblast. I građansko i versko vaspitanje. Istraživanje od decembra 2009. godine, koje je sproveo Institut za pedagoška istraživanja iz Beograda, a koje je naručilo Ministarstvo vera Republike Srbije, nisam ni video, niti sam znao da je rađeno. To sam saznao od vas. Tek kada budem video šta su uradili mogu da ocenim koliko to istraživanje vredi…
Tadašnji ministar prosvete Gašo Knežević izjavio je da je u Vladi Srbije o tom pitanju bio u manjini i istakao: “Odluka o veronauci je apsolutno doneta na političkom nivou, bez uzimanja u obzir bilo kojih pedagoških zahteva. Mislim da je tome doprineo agresivan stav verskih zajednica. S prosvetno-pedagoškog aspekta, to je preuranjen potez, olako dato obećanje…”

Popov potvrđuje da su predmeti u škole uvedeni isključivo političkom odlukom:
- To nije ušlo u školski program na inicijativu Ministarstva prosvete, već je te predmete uvela Vlada Srbije posebnom uredbom. Od kako su uvedeni u nastavu, pre devet godina, ništa se nije radilo na ovim predmetima. Komisija za versku nastavu nije se uopšte sastajala duže od godinu dana, a Ministarstvo vera je odgovorno da se ova komisija sastaje. Ja sam član te verske komisije i već godinu dana me niko nije kontaktirao. Dva glavna problema su nedostatak udžbenika i pitanje ko može da predaje versku nastavu. Moramo da poboljšamo kvalitet nastavnika veronauke, jer tu imamo ljude koji su završili srednje škole i neke fakultete koji nemaju veze sa ovom tematikom - na primer, inženjere koji su ostali bez posla. Oni u eparhiji polože neki interni ispit i s tim sada predaju u školama.

O veronauci:

Odnos učenika
Čak 96 odsto učenika se izjasnilo: “Imam pozitivan stav prema časovima verske nastave”, a samo četiri odstio se opredelilo za tvrdnju “Opterećenje mi je jer sam shvatio da me to uopšte ne interesuje”. Ujedno, 72 odsto učenika izjavljuje da su “Časovi prijatni jer se radi drugačije nego na ostalim časovima”.

Razlozi opredeljivanja
Kao glavni razlog za izbor Verske nastave najveći broj učenika odgovara: “Da više saznam o veri”- 32 odsto . Sledeći po zastupljenosti su odgovori „To što sam vernik”- 26 odsto, “Da više saznam o kulturi i tradiciji kojoj pripadam 18 odsto i “Da postanem bolji čovek”- 7 odsto.

Efekti
Na pitanje “Da li se kod tebe nešto promenilo otkad pohađaš versku nastavu”?, 50 odsto učenika je odgovorilo potvrdno (”Mnogo više znam o svojoj veri”, “Naučio sam dosta toga o našim manastirima”, “Postao sam bolja osoba”, “Više slušam moje roditelje”, “Manje se svađam sa bratom”). Oko 20 odsto učenika izjavljuje da im se zahvaljujući časovima verske nastave učvrstila vera (”Sada više verujem u Boga”).

Ceo tekst: Veronauka i građansko promašaj - Blic

KUPI DETE

Kupi dete obećanjem
kupi dete vaspitanjem
kupi dete poslasticom
kupi dete krpicom
kupi dete…

kupi dete nežnošću
kupi dete vernošću
kupi dete strahom
kupi dete mrakom
kupi dete…

kupi dete popovanjem
kupi dete šamaranjem
kupi dete novcem
kupi dete srcem
kupi dete…

kupi dete radošću
kupi dete glupošću
kupi dete rečima
kupi, toga uvek ima
kupi dete…

kupi dete verovanjem
kupi dete strahovanjem
kupi dete istinama
kupi dete ucenama
kupi dete…

tekst: Nandor Ljubanović

“Napred u prošlost”
“Svaki čovek treba da”, kaseta, 1997
izdavač: “Panorama” - Beograd, “M. Yuser” - Novi Sad.

Šta da radimo sa tolikim brojem online peticija? Mnoge sam potpisala (i verovatno ću to nastaviti da radim), ali svaki put ne mogu da izbacim pitanje smisla, odnosno uspešnosti ovakvih peticija. Trenutno, jedini smisao koji vidim je to što različiti problemi postaju vidljiviji, pogotovo za građane i građanke zapadnih zemalja, koji dobrim delom žive u neznanju o dešavanjima u najvećem broju zemalja, a sa druge strane često i misle da su te „druge zemlje” divljačke i varvarske pa valjda sve to i zaslužuju. Vlada jedne zemlje je zapravo slika čitavog naroda, često čujemo. Ne slažem se What you see is what you get. Ne verujem. Nekad/Najčešće nas je prosto manje i treba nam mnogo više vremena da dovodemo do promene. Da li će promena biti pozitivna i uspešna? Ne znam, uglavnom nije, ali je promena i daje nam znak da treba stalno raditi na unapređenju (malo utopistično-aktivističkih stavova). Da li je potpisivanje ovakvih peticija samo umirivanje nekog đavola u nama i stvaranja osećaja doprinosa i podrške, odnosno umanjivanje osećaja krivice? Ne znam, možda za neke ljude.

Uvek se u ovakvim situacijama setim divno ironične i otrežnjujuće pesme Pass it Along (Chumbawamba):

Pass it along by word of mouse.

Save the world, don’t leave the house.

Come on, come on, come on

Send this song to twenty people

Add your name, don’t break the cycle

Pass it along by word of mouse

Save the world, don’t leave the house

Because a virtual office in a virtual home

Means you’ll never have to drive through the wrong part of town

Pass it along by word of mouse

Save the world, don’t leave the house

Where do you want to go today?

Somewhere you could never take me

Pass it along, pass it along

So here’s your final resting place

Your heaven is protected by security gates

Shut out the world, it’s getting worse

Save yourself, don’t leave the house

Because a happy future is a thing of the past

And there’s always another repeat (repeat)

Shut out the world, it’s getting worse

Save yourself, don’t leave the house

Pass it along, don’t leave the house

Pass it along, don’t leave the house

Where do you want to go today?

Somewhere you could never take me

Brave new world population one

Just pass it along

Ne znam, vi vidite šta ćete sa ovom peticijom. Ja potpisala (ipak)… I znam zašto. Uhvatila me tuga. I to je to. I setila sam se ove fotografije.

Peticija: Zaustavite izvršenje smrtne kazne nad majkom optuženom za preljubu u Iranu

Amnesty International USA

Nad Mohammadi Ashtiani (Mohamadi Aštiani), Irankom i majkom dvoje dece će najverovatnije biti izvršena smrtna kazna. Iranska vlada je do skoro imala nameru da sprovede varvarsko kamenovanje Mohamadi Aštani zato što je navodno imala „nezakonitu vezu van braka” iako za to ne postoje dokazi. Iranske vlasti su bile spremne da Mohamadi Aštani zakopaju u zemlju do grudi i da je kamenuju do smrti. Ali, nakon velikog međunarodnog protivljenja, iranski zvaničnici su promenili mišljenje. Međutim, Mohamadi Aštani je sada u opasnosti da bude ubijena na neki drugi način. Povukla je priznanje koje je, kako kaže, dala pod pritiskom. Iranska vlada jednostavno ne razume i neće da prihvati - smrtna kazna je pogrešna bez obzira na to na koji način je izvedete.

Da situacija bude gora, Mohamadi Aštani je već bila kažnjena za svoj navodni prekršaj. U maju 2006. godine, dobila je 99 udaraca bičem kao kaznu i od tada je u zatvoru.

Činjenica da su iranski zvaničnici već jednom promenili mišljenje o sudbini Mohamadi Aštani dokazuje da slušaju. Iranska drakonska politika nije imuna na međunarodni pritisak.

Ideja uličnih novina (časopisa, magazina) zaživela je prvi put u Njujorku pre nekih 20-ak godina, a danas postoji u preko 30 zemalja SAD-a i Evrope. Najveći broj uličnih novina prvenstveno pokriva teme siromaštva i života beskućnika sa ciljem da se osnaže društvene mreže i odnosi među zajednicama beskućnika, da se ovim osobama obezbedi zarađivanje novca, ali i da se njihov glas čuje u lokalnoj zajednici.

U Srbiji je pokrenut projekat izrade i distribucije prvih uličnih novina.  Lice Ulice će biti magazin koji će se pojavljivati na ulicama jednom mesečno, a prodavaće ga isključivo beskućnici, mladi ulice, najsiromašniji i najugroženiji pripadnici marginalizovanih grupa. Časopis će izlaziti jednom mesečno i koštaće 100 dinara, a prodavci-beskućnici će dobijati polovinu od svakog prodatog primerka. U prvih godinu dana izlaženja, u projekat će biti uključeno 30 prodavaca.

Misija Lica Ulice jeste da doprinese rešavanju problema siromaštva i ublažavanju socijalne i kulturne isključenosti beskućnika, kroz stvaranje uslova za legalno ostvarivanje prihoda i uključivanje u društvene tokove. Korist uličnih novina prevazilazi ekonomske okvire, jer se grade veze između prodavca i čitaoca zato što se prodaja obavlja licem u lice.
Magazin “Lice ulice” će se posebno baviti očuvanjem životne sredine, ne samo fizičke već i mentalne, demarginalizacijom grupa, pojedinaca, stavova i ideja, kao i generalnim unapređenjem života u gradu, javnog interesa i javnog prostora. Ovaj projekat neće samo biti prilika da se materijalno osnaže najugroženiji, već i da im se da mogućnost da glasno progovore o sebi i svojim teškoćama, o svom životu, nadama, naporima i uspesima.
„Kada su dete iz svratišta pitali šta je dobar život, odgovorilo je da ima posao, nešto da pojede i gde da prespava.” Ovim rečima je glumac Branislav Trifunović predstavio magazin „Lice ulice”.
Projekat realizuju Centar za integraciju mladih u saradnji sa SMart Kolektivom, Radnom Organizacijom i glumcem Branislavom Trifunovićem.