Borselinija

………………………………………………….

Jedna od malobrojnih činjenica koje sam usput ustvrdio bila je ta da su verovatno većinu pisaca koji su se osetili pozvanim da pišu o božanskom, ljudskom i svetom, činili studiozni i do srži pobožni naučnici, ali koji su kao pisci bili karikature. Mučeni čitalac koji se rvao s ovim stranicama morao je dobrano da se pomuči da se ne onesvesti od dosade na kraju svakog pasusa.

Nakon što sam nekako preživeo hiljade stranica napisanih na tu temu, počeo sam da stičem utisak da su stotine religioznih verovanja zabeleženih tokom istorije pisane reči vrlo slične među sobom. Pripisao sam tu prvu impresiju svom neznanju ili nedostatku adekvatne dokumentacije, ali nisam mogao da se otmem utisku da stalno iznova čitam siže desetina krimi romana u kojima se ispostavlja da je ovaj ili onaj ubica, ali je tehnika zapleta, u suštini, uvek ista. Mitovi i legende, bilo o božanstvima ili o nastanku i istoriji naroda i rasa, počeli su da mi liče na parčiće neke slike koja je uvek sastavljana o istih delova, samo različitim redom.

Bile su to stranice prepune priča o očevima i deci, čistim i svetim majkama, izdajama i preobraćenjima, proročanstvima i prorocima-mučenicima, izaslanicima neba, bebama rođenim da si spasle univerzum, zloćudnim bićima razbarušenog izgleda i obično životinjskog obličja, nebeskim stvorenjima s crtama lica nalik prihvatljivoj rasi, a koja se bore na strani dobra, i junacima koje je sudbina stavila pred ogromna iskušenja uvek je bio prisutan pojam zemaljskog života kao kakve usputne stranice koja je podsticala na poslušnost i na prihvatanje usuda i plemenskih pravila, jer se nagrada uvek nalazila u nečem onostronom, što je obećavalo rajeve prepune svega onoga u čemu se oskudevalo tokom telesnog života.

Pokušavam da ustanovim na kojim se zajedničkim premisama zasnivaju različite religije i mitovi.

I šta ste do sada naučili?

Skoro ništa.

Pa, ono što mi je dosad najviše privuklo pažnju jeste to da većina svih tih verovanja polazi od činjenice ili lika koji se manje ili više zasnivaju na istorijskim činjenicama, ali se ona brzo razvijaju kao socijalni pokreti i pod pritiskom i pod uticajem političkih, ekonomskih i socijalnih okolnosti grupe koja ih prihvata.

Dobar deo mitologije koja se razvija oko svake od ovih doktrina, od liturgije do pravila i tabua, proizilazi iz birokratije koja nastaje kako se oni razvijaju, a ne iz navodnog natprirodnog događaja koji ih je stvorio. Najveći deo jednostavnih i prijatnih anegdota, mešavina zdravog razuma i folklora, i ratoborni napad koji na kraju razviju, proizilaze iz naknadnog tumačenja tih principa, u slučaju da se ovi ne izvitopere, od strane onih koji njima upravljaju. Čini se da su upravljački i hijerarhijski aspekt ključni u njihovom razvoju. Istina je spočetka dostupna svim ljudima, ali ubrzo se pojavljuju pojedinci koji sebi pripisuju moć i dužnost da tumače, njome upravljaju i, u njihovom slučaju, menjaju tu istinu u ime opšteg dobra i u isto ime uspostavljaju moćnu i potencijalno represivnu organizaciju. Taj fenomen, za koji nam biologija kaže da se svojstven svakom krdu, ubrzo pretvara doktrinu u element kontrole i političke borbe. Podele, ratovi i razdori postaju neizbežni. Pre ili kasnije, reč se otelovljuje, a telo krvari…

Kad sam počeo da povezujem stvari, rastužila su me tolika banalnost i nedoslednost. Sve ovo mi se već činilo manje-više očiglednim, tako da nije bilo potrebe da progutam enciklopedije i traktate o golicanju anđela, možda zato što nisam u stanju da razumem išta što prevazilazi moje predrasude ili zato što tu nema više šta da se razume i sve se svodi samo na to da li čovek razume ili ne, bez razmišljanja zašto je to tako.

………………………………………………………………..

Ne klanjam se nijednom svecu, prijatelju Martine, a ponajmanje onima koji kanonizuju sami sebe ili svoje prijatelje. Teorija je praksa nesposobnih.

Karlos Ruis Safon, Igra anđela