Borselinija

Veronauka i građansko vaspitanje uvedeni su u osnovne i srednje škole u Srbiji 2001. godine, ali ni devet godina kasnije ne postoje podaci koliko učenika pohađa ove časove. U velikom broju škola ovi časovi se praktično i ne održavaju, a učenici, pogotovo u nižim razredima, vreme predviđeno za nastavu provode uz video igrice ili na sportskim terenima. Ujedno, udžbenici za ove predmete ne postoje, već samo priručnici za nastavnike za pojedine razrede osnovnih škola.
Pomoćnik ministra mr Želimir Popov iz Sektor za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje, kaže:
- To je zapuštena oblast. I građansko i versko vaspitanje. Istraživanje od decembra 2009. godine, koje je sproveo Institut za pedagoška istraživanja iz Beograda, a koje je naručilo Ministarstvo vera Republike Srbije, nisam ni video, niti sam znao da je rađeno. To sam saznao od vas. Tek kada budem video šta su uradili mogu da ocenim koliko to istraživanje vredi…
Tadašnji ministar prosvete Gašo Knežević izjavio je da je u Vladi Srbije o tom pitanju bio u manjini i istakao: “Odluka o veronauci je apsolutno doneta na političkom nivou, bez uzimanja u obzir bilo kojih pedagoških zahteva. Mislim da je tome doprineo agresivan stav verskih zajednica. S prosvetno-pedagoškog aspekta, to je preuranjen potez, olako dato obećanje…”

Popov potvrđuje da su predmeti u škole uvedeni isključivo političkom odlukom:
- To nije ušlo u školski program na inicijativu Ministarstva prosvete, već je te predmete uvela Vlada Srbije posebnom uredbom. Od kako su uvedeni u nastavu, pre devet godina, ništa se nije radilo na ovim predmetima. Komisija za versku nastavu nije se uopšte sastajala duže od godinu dana, a Ministarstvo vera je odgovorno da se ova komisija sastaje. Ja sam član te verske komisije i već godinu dana me niko nije kontaktirao. Dva glavna problema su nedostatak udžbenika i pitanje ko može da predaje versku nastavu. Moramo da poboljšamo kvalitet nastavnika veronauke, jer tu imamo ljude koji su završili srednje škole i neke fakultete koji nemaju veze sa ovom tematikom - na primer, inženjere koji su ostali bez posla. Oni u eparhiji polože neki interni ispit i s tim sada predaju u školama.

O veronauci:

Odnos učenika
Čak 96 odsto učenika se izjasnilo: “Imam pozitivan stav prema časovima verske nastave”, a samo četiri odstio se opredelilo za tvrdnju “Opterećenje mi je jer sam shvatio da me to uopšte ne interesuje”. Ujedno, 72 odsto učenika izjavljuje da su “Časovi prijatni jer se radi drugačije nego na ostalim časovima”.

Razlozi opredeljivanja
Kao glavni razlog za izbor Verske nastave najveći broj učenika odgovara: “Da više saznam o veri”- 32 odsto . Sledeći po zastupljenosti su odgovori „To što sam vernik”- 26 odsto, “Da više saznam o kulturi i tradiciji kojoj pripadam 18 odsto i “Da postanem bolji čovek”- 7 odsto.

Efekti
Na pitanje “Da li se kod tebe nešto promenilo otkad pohađaš versku nastavu”?, 50 odsto učenika je odgovorilo potvrdno (”Mnogo više znam o svojoj veri”, “Naučio sam dosta toga o našim manastirima”, “Postao sam bolja osoba”, “Više slušam moje roditelje”, “Manje se svađam sa bratom”). Oko 20 odsto učenika izjavljuje da im se zahvaljujući časovima verske nastave učvrstila vera (”Sada više verujem u Boga”).

Ceo tekst: Veronauka i građansko promašaj - Blic