Neki brzinski posete Borseliniju, neki samo prelete, neke se zadržavaju malo duže ili se s vremena na vreme vrate, neke ne mare. A neki i kampuju.
Ovog puta za Borseliniju piše Kiklop. A YuffieLeo kaže “hvala”!
Proveli smo skupa sedam godina
Na početku je svega bilo malo: malo ljubavi, malo bola i malo straha da se ne rasprši ono što osećamo jedno prema drugom. Vremenom, sve se uvećalo do nezdravosti, s tim da su bol i strah postali povremeni, a mi smo godine proveli halucinirajući pod strahovitim dejstvom nečega što smo ljubavlju zvali. Znači, najobičniji ovisnici. Ne mogu da se setim većine stvari koje su mi se dešavale u procesu izlečenja tj. odvikavanja. Kad su u pitanju bolesti zavisnosti, ni stručnjaci nisu jedinstveni. Jedni su za naglo prekidanje, drugi savetuju postepeno odvikavanje, a treći se zalažu za metodu supstitucije, odnosno zamene. Međutim, svesni su da svaka od pomenutih metoda ima svoje dobre i loše strane. Mi smo odlučili da naglo prekinemo ali pokazalo se da to nije najrazumnije. Nakon pola godine, i nekoliko neuspelih zaljubljivanja u druge osobe, shvatili smo da je postepeno odvikavanje primerenije našem slučaju. Svakodnevno razgovarali smo telefonom, a jednom nedeljno se sastajali i do iscrpljenosti razgovarali. Prilikom jednog od tih susreta, baš kad je postalo zamorno tražiti odgovore na pitanja kojima ćemo oboje zadovoljni biti, rekla je: „Znaš, dve poslednje godine koje sam provela sa tobom pamtiću po jednoj stvari, bila sam ljubomorna na tvoju pisaću mašinu!” E to me je zaboleo. Dokle će mašine pobeđivati ljude?
Kiklopa možete pratiti na:
KULTURBUNT - fanzin “Na škrge”
Entries (RSS)
Nema masine koja bi tebe pobedila, Kiklope
Kof-kof! Posustajem