Borselinija

Nigde ne mogu da pronađem spot „Zovem se Anđela - Kulina je moj dom”.

Da se razumemo: ustanova nije dom! Ustanova je ustanova i nikada neće biti dom!

Ko je Anđela? Ne znamo, jer nas i ne zanima. Kako Anđela izgleda? Da li neko zna? Ili zna samo još jednu devojčicu sa smetnjama u razvoju, kratke kose, polu-odevenu, zavezanu za radijator odvratnog Doma u Kulini.

Medijska kampanja „Zovem se Anđela - Kulina je moj dom” je čist primer zloupotrebe deteta na koji niko nikada nije odreagovao. Upravo se ovom kampanjom hvalila Vlada RS u svom izveštaju o sprovođenju Konvencije o pravima deteta. Ni jedna kampanja ukazivanja na kršenje dečijih prava ne sme biti korišćena u svrhe propagande ili sakupljanje novca. To je u Srbiji ipak veoma rasprostranjeno (setite se samo emisije „Ključ”, uoči referenduma za Ustav RS sa slavnom preambulom o Kosovu i Metohiji kao sastavnom delu Srbije, u kojoj Nataša Miljković zlostavlja uplakanu decu sa Kosova da pričaju o ubistvima i svojim strahovima). Da li je bilo neophodno snimati devojčicu (i reći nam njeno ime) samo da bi sakupili milione neke valute i uložili u sanaciju doma? Neki će reći da to ostavlja bolji utisak, da jače prenosi poruku, da će imati veći efekat. Da li je morala da bude vezana za radijator? Još jači utisak. I sve će biti rešeno kada sakupimo dovoljno novca i renoviramo dom. Mnogo nam je stalo do života korisnika/ca i njihovih prava. Ccc…

Nakon kampanje, Anđela je otišla kući (tačnije roditelji su je odveli kući, a starateljstvo su dobili tek naknadno), gde je zlostavljana godinama, a to niko od radnika/ca socijalnog rada godinama nije proveravao, primetio… U periodu od 2005. do 2008. godine, porodicu nije posetio ni jedan radnik centra za socijalni rad. Trebalo je da pobegne, da je nađu u nekom žbunju, da ona sama ispriča. Vrli ministar za rad i socijalnu politiku, Rasim Ljajić izjavio je za B92 da centri za socijalni rad zbog nedostatka ljudi ne mogu na odgovarajući način da prate slučajeve slične Anđelinom. „Centar za socijalni rad mora da nastavi da prati decu po njihovom izlasku iz domova. Ponekad za to ne postoji mogućnost, ali, zaista, ti propusti nisu tako retki”, rekao je Ljajić. Šta?!?

A izvesna Snežana Jovanović, sestra u Domu za decu ometenu u razvoju „Kulina”, priseća se za „Alo!” perioda provedenih čuvajući Anđelu. Ona kaže da je bila iznenađena kada je čula da je devojčica ispričala da ju je otac zlostavljao. „Ona je tada bila mala devojčica. Volela je da bude sama. Nije mnogo kontaktirala sa nama. Uglavnom se krila ispod stola, sedela u nekom uglu. Iskreno, malo mi je nelogična priča da ju je otac zlostavljao. Malo mi je neverovatno, imajući u vidu da su to deca koja vole da maštaju”. Da ne veruješ!

Novinarka FOX-a (nisam zapamtila kako se zove), koja je povodom najnovije priče o Anđeli posetila Dom Kulina i snimila one „lepše” delove doma, sva našminkana i sređena, sa ogromnim osmehom spremnim za reklamu za pastu za zube, svoj prilog završava rečima: „Eto, verovatno je deci sa smetnjama u razvoju ipak bolje u ovakvim domovima, gde im je pružena ljubav i pažnja”. Kako je moguće da uvek promaše temu i poentu izveštavanja? Kako tako paušalno donosimo zaključke o nečijem životu?

Portparolka Gradskog centra za socijalni rad, Vanja Govorko, za B92 tvrdi “Nisam uspela ni sa kim da razgovaram jer ljudi koji su radili na tom slučaju više ne rade. Direktorka centra za socijalni rad Savski venac nije želela da daje izjave”.

I šta znače naslovi „Na Svetski dan deteta, u javnost je izašla priča o devojci Anđeli”, ako je to jedina konstatacija u vezi sa danom deteta. Nigde više kritičkog osvrta, priče utemeljene na osnovnim pravima, društvenom kontekstu, odgovornosti, bar jedne rečenice koja bi dan deteta povezala upravo sa očiglednom (ponovnom) zloupotrebom Anđele.

Šta smo za samo dva dana medijskog izveštavanja saznali o maloletnoj žrtvi: njeno ime, njen lik, kako se zove otac, kako se zove majka, koliko ima braće i sestara, gde živi (videli smo i fotografiju „kuće”), gde je sada (u svim novinama pun naziv prihvatilišta), kako je prošao ginekološki pregled. A zaštita identiteta deteta? A najbolji interesi deteta? A zabrana senzacionalizma kada su u pitanju deca?

Baš me zanima kako je priča dospela do medija.

Odlično ste sve to uradili! Sada cela Srbija zna Anđelinu životnu priču. Ne samo da će je pamtiti kao devojčicu zavezanu za radijator, koja je „namakla” poprilično para za dom (ali korisnike/ce i dalje vezuju), već i kao devojčicu koju je otac godinama seksulano zlostavljao. Ili je to samo njena mašta?!?

Ne pravite parade, ne organizujte te jadne posete, ne gurajte se pred kamere i ne pričajte mnogo o tome. Nemojte više, molim vas.

Uradite nešto. Zatvarajte te ustanove. Prekinite na taj način da izveštavate o deci.

This entry was posted on Monday, November 24th, 2008 at 00:06 and is filed under Blog, Deca i margine, Sram vas bilo!. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.